NEUROLOGIJA

Ukoliko patite od

- glavobolje ili vrtoglavice
- ako vam se dogodio gubitak svesti
- imate probleme sa pokretljivošću,
- podrhtavanjem ruku, nogu ili glave,
- bolovima u kičmenom stubu ili ekstremitetima,
- slabošću ili utrnulošću ekstremiteta,
- poremećajem pamćenja ili orijentacije

trenutak je da posetite neurologa

Naša zemlja beleži veliki broj osoba sa akutnim ishemijskim udarom (šlog), a posebno zabrinjava podatak da ljudi mladji od 45 godina čine čak 20% obolelih. U osnovi je arterioskleroza krvnih sudova mozga i kod mladjih i kod starijih.

Najčešći simptomi moždanog udara su oduzetost desne ili leve polovine tela, nemogućnost izgovaranja i razumevanja govora, nesigurnost i zanošenje pri hodu, smetnje vida...Glavobolja nije česta u šlogu kao u moždanom krvarenju. Simptomi bolesti počinju naglo i mogu se razvijati nekoliko minuta do nekoliko sati.

Koji su faktori rizika i kako ih prevenirati

Najčešće je povišen krvni pritisak (HTA) i dobra regulacija je najznačajnija mera za sprećavanje moždanog udara. Šećerna bolest (diabetes mellitus) i gojaznost su značajni faktori rizika. Hipertenzija je odgovorna za pojavu više od polovine moždanog udara dok dijabetes povećava rizik oko dva puta. Povećana masnoća u krvi (hiperlipidemia) i pušenje dodatno pogoršavaju stanje. Nedovoljna fizička aktivnosti i česte stresne situacije su dodatni faktori rizika.

Redovnim kontrolama i dobrom regulacijom povišenog krvnog pritiska i šećera, smanjenjem masnoće u krvi, promenama navika možemo prevenirati promene na krvnim sudovima mozga. Neurološkim pregledom i dodatnom dijagnostikom (MRI, CT) uz adekvatnu terapiju, promene se mogu prevenirati i stabilizovati.